Avangarda je reč francuskog porkla, nastala od sintagme reči avant – ispred i garde –straža.Označava prethodnicu. Avangarda je prvobitno predstavljala pojam vojne terminologije – prvi red vojske. Ipak, vremenom, je dobila sasvim drugi značaj I najviše se koristi u umetnosti I književnosti. Ona predstavlja skup inovativnih pokreta, novu društvenu snagu koja prednjači u nečemu u svom vremenu.
Početkom XX veka, u Evropi se u umetnosti, tačnije u slikarstvu, počinju koristiti određeni oblici izražavanja koji su bili vrlo provokativni i nisu smatrani umetnošću. Pa tako, u Francskoj slikarskoj umetnosti nastaje kubizam, u Rusiji futurizam, u Nemačkoj – ekspresionizam. Kasnije je u Francuskoj stvoren nadrealizam, koji se kasnije proširio celom Evropom.
Avangarda je bila zastupljena i u književnosti Italije, Francuske, Češke, Nemačke, pa i u ostalim delovima Evrope. Nakon drugog svetskog rata, avangarda je toliko oslabila da nije bila vredna pomena u to doba. Ipak, u kasnim godinama XX veka, ona oživljava, naročito kroz prozu i zidno slikarstvo, ali i u pozorišnoj umetnosti.
Mnogi analitičari smatraju da je avangarda nastala kao odgovor na kulturu, onu opšte prihvaćenu kulturu koja je poprimila komercijalni oblik usled masovne industrijalizacije. Pristailce avangarde su smatrali da kulturološki izrazi u takvim uslovima popirimaju oblik kiča, te da avangarda donosi nove umetničke vrednosti. Ipak, avangarda nikada nije dobila svoje puno umetničko priznanje i uvek je bila kritikovana i osporavana od određenih društvenih krugova, koji su se u svojim kritikama pozivali na etička načela.
