Onomatopeja je reč grčkog porekla I označava podržavanje zvukova iz spoljašnjeg sveta, kako bi kod slušaoca ili čitaoca stvorio što verniji opis. Onomatopeja je glasovna figura oponašanja ili prenošenja zvukova iz prirode. To je skupina glasova koja verno oponaša neki šum, neku buku (“bum, bla-bla, kuc, brm,…) ili zvuk koji ispušta životinja (mijau, muu, kukuriku,…). Onomatopeja prestavlja transformaciju neartikulisanih krikova I buke u artikulisani ljudski govor.
Onomatopejske reči su različite u različitim jezicima, pa tako lajanje psa u engleskom je woof-woof, u neačkom wau-wau, u grčkom jeziku gav-gav.
Onomatopeja je posebno česta u stripovima gde se u oblačićima prikazuju zvukovi kako bi se rečima dočarali zvuci, posebno zvuci udarca (bum, bang, pljas, tras, pljus).
