U poslednje vreme sve češće se čuje reč deložacija. Reč koja nije bila poznata ili bolje rečeno primenljiva u saoupavnom socijalizmu. A sada, u eri dominacije surovih ekonomskih postulata, oživljava – deložacija.
Deložacija je reč francuskog porekla i znači iseliti, isterati. Odnosi se pre svega, na postupak prisilnog iseljenja stanara ili zakupca iz stana ili kuće.
U nekim državama, to takođe može ukljuivati prinudno iseljavanje osoba iz nekretnine koja je predmet hipoteke, pri čemu, deložaciju, pokreće poverilac.
U periodu krize, nezaposlenosti, pada životnog standarda, sve češće se javljaju situacije koje mogu izazvati deložaciju.
Zbog neplaćeih troškova stanovanja ili ne plaćene rate kredita, ili ne vraćenih novčanih sredstava, pokreće se tužba. Obično se dužnicima pre deložacije šalje nalog za deložciju na kućnu adresu, ali u novije vreme, postoje držve (na primer Hrvatska), gde se deložacije odvijaju bez prethodne najave.
Razlog je taj što su ranije bili česti pokušaji udruživanja stanovništva popt „Živog zida“, koje su ometale policiju prilikom deložacije, pa do deložacije nije ni došlo. Zato se ona u tim državama sada obavlja tajno, bez prethodne najave.
