Da li znate šta su to moždani talasi? Da li ste se nekad susreli sa ovim terminom i njegovim značenjem?
Moždani talasi su niskofrekventni elektromagnettski talasi koje mozak emituje. Svaka naša misao, emocija i ponašanje zapravo predstavljaju komunikaciju između neurona u mozgu. Ova komunikacija odvija se putem električnih implusa, koji kada su sinhronizovani zapravo stvaraju moždane talase.
Moždani talasi se mere EEG aparatom (elektroencefalograf), koji beleži frekvencije, odnosno raspone frekvencija, na osnovu čega se određuje o kojoj vrsti talasa je reč. Čovekov mozak funkcioniše u okviru pet vrsta talasa – alfa, beta, gama, delta i theta. Važno je napomenuti da su svi oni uvek prisutni, ali da je uvek jedan dominantan u određenom stanju.
Prema tome, od dominantnog talasa i njegovih karakteristika zavisi naše stanje svesti, mentalne sposobnosti, percepcija, i naravno, trenutno raspoloženje. To znači da je svaki tip moždanih talasa povezan sa drugačijim stanjem uma i da ima drugačiji uticaj na naše telo.
Pročitajte kako svaka vrsta moždanog talasa utiče na naše raspoloženje i čitav organizam.
Alfa talasi
Alfa talasi su povezani sa stanjem opuštenosti, a njihova frekvencija se kreće od 8 do 13 Hz. Dominantni su kada smo opušteni ili meditiramo (ali bez toga da zaspimo). Zbog toga neuronaučnici tvrde da mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti. Takođe mogu poboljšati našu sposobnost da se fokusiramo i koncentrišemo.
Kada je aktivnost alfa talasa dominantna, osoba je u opuštenom stanju i ne razmišlja ni o čemu posebno. Alfa talasi su povezani sa stanjem „mentalne spremnosti“ i smatra se da igraju značajnu ulogu u pažnji. Ako je nivo ovih talasa previsok, to nas ometa da se skoncentrišemo. Međutim, nizak nivo alfa talasa povezuje se sa nesanicom, stresom i anksioznošću.
Beta talasi
Beta talasi su povezani sa stanjem budnosti i mentalne aktivnosti. Ova vrsta moždanih talasa je dominantna kada smo potpuno budni i angažovani u rešavanju problema ili drugim mentalno izazovnim zadacima. Nauronauka iznosi neke zaključke da beta talasi mogu pomoći da se pamćenje i kognitivne performanse poboljšaju.
Kada je aktivnost beta talasa dominantna, osoba je u uzbuđenom stanju i aktivno razmišlja o nečemu. Beta talasi su povezani sa stanjem „mentalnog napora“ i smatra se da igraju bitnu ulogu u koncentraciji. Njihova frekvencija se kreće od 13 do 32 Hz. U slučaju niskih nivoa beta talasa dolazimo u stanje “previše opuštenog”, pa i depresivnog stanja.
Gama talasi
Najbrži i ujedno najsuptilniji su gama talasi, a doživljavamo ih kada istovremeno obrađujemo informacije iz različitih delova mozga. Njima se zapravo prenose informacije u različite moždane centre, a dominantni su kada se nalazimo u stanju vrlina i univerzalne ljubavi. S obzirom na to da su “iznad neuronske aktivnosti”, neuronauka još nema odgovor na pitanje kako nastaju. Neke su pretpostavke da nastaju u stanjima proširene svesti (zabeleženi su kod vizionara, genija, monaha i osoba sa visokim stepenom svesnosti). Frekvencija Gama talasa kreće se od 32 do 100 Hz. Inače, potiču iz talamusa i neverovatnom brzinom putuju od zadnjeg dela mozga napred, zbog čega ih je jako teško uhvatiti.
Delta talasi
Delta talasi su povezani sa stanjem dubokog sna. Dominantni su kada smo u dubokom, mirnom snu i mogu pomoći da se pojača imunitet, kao i da se smanji nivo stresa. Njihova frekvencija kreće se od 0,5 do 4 Hz.
Kada je aktivnost delta talasa dominantna, osoba je u veoma dubokom snu i ne sanja. Delta talasi su povezani sa stanjem „fizičkog zarastanja“ i smatra se da igraju ulogu u obnavljanju i regeneraciji tkiva. Interesantno je da je ova vrsta talasa češća kod beba i male dece, te da s godinama stvaramo manje delta talasa. Prema tome, istina je da je naša sposobnost da spavamo i odmorimo sve manja kako starimo. Stoga je i te kako korisno da pokušamo da ih stimulišemo.
Theta talasi
Theta talasi su povezani sa stanjem duboke relaksacije i njihova frekvencija se kreće od 4 do 8 Hz. Dominantni su kada smo u laganom snu ili utonemo u san. Theta talasi mogu pomoći u poboljšanju raspoloženja i smanjenju nivoa stresa. Theta talasi su povezani sa stanjem „mentalne kreativnosti“ i smatra se da igraju ulogu u mašti i intuiciji. Naučnici su došli do izvesnih zapažanja kada je u pitanju ova vrsta talasa, pa se smatra da su najaktivniji i najdominantniji kada iskusimo jake emocije i nakon velikih napora i svih onih aktivnosti koje iziskuju puno energije. Ujedno se povezuju sa stanjima duboke meditacije i optimalni su za sticanje duhovnih uvida i samospoznaja.
Kako stimulisati različite moždane talase
Postoji mnogo različitih načina za stimulisanje različitih moždanih talasa. Neke metode su efikasnije od drugih. Neke od metoda koje imaju najčešću primenu su svakako meditacija, vežbanje, ali i slušanje muzike.
Meditacija je jedan od najefikasnijih načina za stimulisanje alfa i teta moždanih talasa. Pomaže u smirivanju uma i omogućava da se fokusiramo na sadašnji trenutak. Postoji mnogo različitih vrsta meditacije, kao i razni programi i edukacije za mindfulness na kojima je moguće ovladati tehnikama meditiranja. Vežbanjem svesnosti i pažnje, “treniramo” svoje misli i dovodimo se u određena stanja, odnosno stimulišemo alfa i teta moždane talase i tako postajemo smireniji, strpljiviji i otporniji na negativne misli.
Fizička aktivnost je takođe jedan od načina da se sve vrste moždanih talasa stimulišu, jer se vežbanjem povećava protok krvi u mozgu. Sa poboljšanom cirkulacijom i kognitivne funkcije postaju bolje.
Manje naporna, a za mnoge i značajno prijatnija strategija za stimulisanje moždanih talasa jeste muzika. Ipak, važno je znati da različiti muzički žanrovi imaju različite efekte na mozak. Važno je da osoba pronađe onu vrstu muzike koja joj najviše odgovara i da je često sluša.
Kada poznajemo vrste moždanih talasa, naše razumevanje misaonih procesa, emocija i raspoloženja je u velikoj meri olakšano. Jednostavnije možemo shvatiti svoje aktivnosti i ponašanja i razumeti njihovu prirodu. Da bismo to postigli potrebno je da postanemo što svesniji, da naučimo kako da se opustimo i samim tim budemo intuitivniji i otvoreniji. Vežbanjem i svesnim dovođenjem sebe u određena stanja možemo se “programirati” tako da budemo smireniji, staloženiji i prisutni ovde i sada.
