Šta je šampanjac? Koliko znate o ovom piću? Kada je ono nastalo, a kako danas izgleda?
Definisan kao penušavo vino proizvedeno metodom sekundarne fermentacije u boci, šampanjac se izdvaja po karakterističnim mehurićima, bogatstvu ukusa i izuzetnoj složenosti. Ova vrhunska vina ne samo da odražavaju specifičnosti teruara i stručnost vinara iz regiona, već su i simbol slavlja i posebnih trenutaka širom sveta.
U nastavku ovog teksta detaljnije ćemo opisati poreklo i istoriju ovog pića, proces njegove proizvodnje, simboliku njegovog konzumiranja i još mnogo toga.
Etimologija reči šampanjac i njegova simbolika
Etimološki izvor reči „šampanjac“ potiče od imena regiona Šampanje koji ima svoje korene u latinskoj reči campania – „zemlja koja se ravnomerno širi“.
Ovaj region, koji se nalazi na severoistoku Francuske, postao je poznat po jedinstvenoj kombinaciji zemljišta, klime i sorti grožđa, stvarajući idealnu osnovu za proizvodnju vrhunskih penušavih vina.
Danas je šampanjac luksuzno piće čija se simbolika vezuje za proslave i lepe trenutke. Pije se na temperaturi od 7 do 9 stepeni celzijusa, a za njegovo hlađenje koristi se kibla napunjena ledom, u kojoj bi po pravilu trebalo da odstoji oko 30 minuta pre otvaranja. A kako je on nastao i kako je izgledao njegov razvoj kroz istoriju?
Istorija šampanjca
Šampanjac, kralj penušavih vina, ima dugu i bogatu istoriju koja seže vekovima u prošlost. Istorija ovog dragocenog pića počinje u francuskom regionu Šampanji, koji je postao sinonim za vrhunska penušava vina širom sveta.
Mirna vina iz regiona Šampanje bila su poznata i pre srednjeg veka. Rimljani su bili prvi koji su zasadili vinograde u ovoj oblasti severoistočne Francuske, s tim da je ovaj region okvirno kultivisan do 5. veka.
Suprotno legendi i popularnom verovanju, Dom Perinjon nije izmislio penušavo vino, iako je dao značajan doprinos proizvodnji i kvalitetu mirnih i penušavih vina. Najstarije zabeleženo penušavo vino je Blanquette de Limoux, koje su izmislili benediktinski monasi u opatiji Saint-Hilaire, blizu Karkasona, 1531. godine.
U Francuskoj je prva boca šampanjca napravljena slučajno i on je nazivan djavoljim vinom (le vin du diable) jer su boce pod pritiskom često pucale. Ovo piće proizvodilo se uglavnom u ruralnim predelima, a svoju popularnost steklo je tek u 19. veku kada prodaja dramatično raste.
Jedina vina koja se po zakonu mogu nazvati „šampanjac“ moraju se flaširati u krugu od 100 milja (161 kilometar) od regiona Šampanja u Francuskoj. Ime je pravno zaštićeno evropskim zakonom i ugovorom iz 1891. koji zahteva da se šampanjac pravi i proizvodi u regionu Šampanja i pravi od grožđa Pinot Meunier, Pinot Noir ili Chardonnay koji se uzgaja u ovoj regiji.
Proces proizvodnje
Da bismo dublje razumeli šampanjac, važno je sagledati proces njegove proizvodnje. Tradicionalna metoda, poznata kao “méthode champenoise” ili “méthode traditionnelle“, ključna je za stvaranje karakteristične pene i profila ukusa.
Nakon berbe grožđa (na tačno definisanom podneblju), koja obuhvata tri glavne sorte – Pinot Meunier, Pinot Noir ili Chardonnay – sledi prva fermentacija. Zatim vino odležava da razvije složenost ukusa.
Nakon toga, vino se ponovo flašira uz dodatak kvasca i šećera, čime se započinje sekundarna fermentacija. Ovaj ključni korak stvara mehuriće koji čine šampanjac jedinstvenim.
Vrste šampanjca
Šampanjac dolazi u različitim stilovima i varijantama, od suvog do slatkog, i od blagih i neutralnih do bogatih i složenih ukusa. Blanc de Blancs, proizveden isključivo od belog grožđa (Chardonnay), često je svež i elegantan sa voćnim notama.
Sa druge strane, Blanc de Noirs se proizvodi od crnih sorti grožđa (Pinot Noir ili Pinot Meunier) i može imati izraženiju strukturu i bogatstvo ukusa. Roze šampanjci dobijaju boju u kontaktu sa ljuskom crnih bobica tokom fermentacije, dajući im sofisticiranu nijansu boje i voćni karakter.
Poznate kuće i vinogradi i šampanjski teruar
Šampanjac je dom mnogim poznatim vinarijama, poznatim kao “kuće” (maisons), koje su često porodični poslovi s dugom tradicijom. Kuće poput Moet & Chandon, Veuve Clicquot i Dom Perignon postale su sinonimi vrhunskog kvaliteta šampanjca.
Vinogradi u regiji Šampanja se često dele na različite “grand cru” i “premier cru” pakete, u zavisnosti od kvaliteta grožđa koje proizvode. Ove lokacije su ključne za stvaranje šampanjca vrhunskog kvaliteta.
Teruar (terroir), kombinacija tla, klime i topografije, ima ključnu ulogu u karakteristikama šampanjca. Krečnjačka tla koja prevladavaju u ovoj regiji doprinose mineralnosti i svežini, dok specifična klima, sa hladnim zimama i blagim letima, osigurava optimalan rast grožđa. Ova kombinacija čini šampanjac izuzetno osvežavajućim i elegantnim pićem.
Etikete šampanjca
Razumevanje etiketa na bocama šampanjca može biti izazovno, ali je ključno kako biste odabrali pravu vrstu prema vašim željama. Brut označava suvi šampanjac, dok extra brut označava još suvlju verziju.
Sec označava slatki šampanjac, dok su izrazi poput demi-sec i doux rezervisani za još slađe sorte. Oznaka vintage ukazuje na to da vino potiče iz samo jedne godine, dok se non-vintage šampanjci prave od mešavina vina iz različitih godina.
Popularne kombinacije sa hranom
Šampanjac je odličan pratilac raznim jelima, a njegova sposobnost da odgovara različitim ukusima čini ga izuzetno prilagodljivim pićem. Suvi šampanjci kao što je Brut često se kombinuju sa ribom i morskim plodovima, dok se bogatiji šampanjci poput Blanc de Noirs odlično slažu sa pečenim mesom i začinjenim sirevima. Roze šampanjci su savršeni uz dezerte kao što su voćni kolači ili čokoladne poslastice.
Zanimljive činjenice o šampanjcu
- Na početku 19. veka 3 žene potpuno su promenile proizvodnju i popularnost šampanjca. Naime, Napoleon je zabranio da žene vode sopstveni biznis, međutim to se na udovice nije odnosilo, te su one preuzele poslove svojih muževa i drastično poboljšale promet.
- Postoji 33.400 hektara zemlje za uzgoj Šampanjca, što je veličina preko 80.000 fudbalskih terena! Grožđe koje se koristi za pravljenje šampanjca – šardone, pino crni i pino menije – se uzgaja u ovom regionu. Oni se uzgajaju u 320 sela u 4 departmana: Aube, Marne, Haute-Marne i Ardennes.
- Svake godine se proizvede 300 miliona boca šampanjca. Od tog iznosa, oko 180 miliona boca se izveze. U 2021. godini Velika Britanija je bila drugi najveći potrošač šampanjca sa 22,6 miliona litara, odmah iza Francuza, koji su ukupno potrošili 102,2 miliona litara šampanjca.
- Najskuplja boca šampanjca košta 2,07 miliona dolara – šampanjac Taste of Diamonds iz 2013. godine napravila je britanska kompanija Gout de Diamants. Cena je ekstremno visoka zbog činjenice da je logo ručno izrađen od 18-karatnog zlata i ukrašen 19-karatnim belim dijamantom. Ukus? Bogata cvetna, osvežavajuća i puna kremasta tekstura sa mekim završetkom.
- U standardnoj boci šampanjca postoji pritisak od 6 kilograma po kvadratnom centimetru, što je oko tri puta veći pritisak nego u automobilskoj gumi – ili otprilike isti vazdušni pritisak kao u gumama autobusa na sprat. Dakle, nije ni čudo što otvaranje boce šampanjca rezultira takvim praskom.
Od svojih početaka u regionu Šampanja u Francuskoj, šampanjac je postao sinonim za slavlje i posebne trenutke širom sveta. Šampanjac nije samo vino, već iskustvo koje simbolizuje radost, slavlje i luksuz.
Svaki gutljaj odražava godine tradicije i stručnosti iza svake boce. Od prvih trenutaka u vinogradima regiona Šampanja do blistavog trenutka kada mehurići zaigraju pri konzumiranju, šampanjac izaziva osećaj magije.
