Dijamant

Šta je dijamant? Kako on nastaje? 

Dijamant je je dragulj koji se javlja u prirodi, poznat po svojoj izuzetnoj tvrdoći, sjaju i retkosti. Sastoji se od atoma ugljenika raspoređenih u kristalnoj rešetki, što mu daje izvanredna fizička svojstva. Dijamanti su obično prozirni ili providni, a mogu biti i različitih boja, pri čemu su bezbojni ili gotovo bezbojni dijamanti najcenjeniji.

Poreklo imena reči i istorija dijamanta

Reč dijamant potiče od starogrčkog: adamas – „ispravan, nepromenljiv, nesalomiv, neukroćen“; od a – „ne“ + starogrčki: damaō – „prevladati, slomiti, ukrotiti”. 

Smatra se da su dijamanti prvi put prepoznati i iskopani u Indiji, gde su značajne aluvijalne naslage kamena mogle biti pronađene pre mnogo vekova duž reka Pener, Krišna i Godavari. Dijamanti su poznati u Indiji najmanje 3.000 godina, ali najverovatnije 6.000 godina.

U 19. veku popularnost dijamanata je znatno porasla i od tada su oni najcenjeniji materijal kada je u pitanju nakit. Danas je prsten sa dijamantima za veridbu gotovo nezaobilazan segment svake prosidbe.

Formacija dijamanta

Dijamanti su jedan od najčvršćih materijala na svetu, ali kako su se formirali? Da bismo razumeli formaciju dijamanata, moramo zaći duboko pod zemlju, gde se sve dešava. Dijamanti se formiraju u dubokim slojevima zemlje, pod ogromnim pritiskom i visokom temperaturom.

Formacija dijamanata počinje kada ugljenik, jedan od najrasprostranjenijih elemenata na Zemlji, nalazi svoj put duboko pod površinu. Tamo, pod ekstremnim uslovima, ugljenik atomi se povezuju u kristalnu strukturu koja daje dijamantima njihovu čvrstoću. Ovaj proces se dešava na dubini od oko 150 do 200 kilometara ispod površine zemlje.

Dijamanti se oblikuju pod ogromnim pritiskom – izmođu 45 i 60 kilobara. Visoka temperatura takođe igra ključnu ulogu u formiranju dijamanata, jer se ugljenik pretvara u dijamant pod odgovarajućim uslovima (900-1300°C).

Kako se vreme odmiče, geološki procesi podižu dijamante bliže površini. To se obično dešava kroz vulkanske erupcije koje izbacuju dijamante na površinu. Dijamanti su, dakle, izuzetno stari dragulji, većina njihovih formacija datira do perioda od pre 1 milijarde godina do pre 3,3 milijarde godina.

Karakteristike dijamanta

Dijamanti su poznati po svojim karakterističnim osobinama koje ih čine tako posebnim:

1. Sjaj – sjaj dijamanata je bez premca. Oni reflektuju svetlost na jedinstven način, stvarajući prelep efekat koji se naziva “dijamantskim sjajem”. Ovaj sjaj je rezultat sposobnosti dijamanta da raspršuje svetlost i lomi je, stvarajući mnogo malih svetlosnih zraka.
2. Boja – većina ljudi asocira dijamante sa bezbojnim draguljima, ali dijamanti mogu postojati u raznim bojama. Bezbojni dijamanti su najcenjeniji, ali postoje i dijamanti u boji, kao što su plavi, roze, žuti i zeleni dijamanti.
3. Čistoća – čistoća dijamanata odnosi se na prisustvo unutrašnjih inkluzija i spoljnih karakteristika, odnosno oštećenja. Čistiji dijamant ima veću vrednost.
4. Težina u karatima – težina dijamanata se meri u karatima, pri čemu jedan karat ekvivalentan je 0,2 grama. Veći dijamanti obično imaju veću vrednost, pod uslovom da su ostale karakteristike u dobrom stanju.
5. Oblik – dijamanti dolaze u različitim oblicima, uključujući okrugle, pravougaone, ovalne, srčane i mnoge druge. Oblik dijamanta je često stvar ličnog ukusa.

Vrednost dijamanta

Vrednost dijamanata zavisi od mnogo faktora, uključujući čistoću, boju, težinu u karatima i oblik. Bezbojni dijamanti sa visokim stepenom čistoće i velikom težinom u karatima obično imaju najvišu vrednost. Međutim, retki obojeni dijamanti, kao što su plavi i roze dijamanti, mogu postići izuzetno visoke cene na tržištu.

Pored karakteristika dijamanata, vrednost takođe zavisi od trenutnog tržišta dragog kamenja i nakita. Dijamanti su česta investicija, jer mogu zadržati i povećati svoju vrednost tokom vremena.

Takođe je važno napomenuti da dijamanti mogu biti tretirani različitim tehnikama kako bi poboljšali svoj izgled. Na primer, neki dijamanti se tretiraju da bi poboljšali boju ili uklonili inkluzije. Ovi tretmani mogu uticati na vrednost dijamanata, pa je važno biti obavešten o poreklu i karakteristikama dijamanta pre kupovine.

Briga o dijamantima

Da bi se očuvala lepota i sjaj dijamanata, važno je pravilno ih održavati. To se postiže na nekoliko načina:

• Redovno čišćenje – dijamanti mogu izgubiti sjaj ako se nakupi prljavština, masnoća ili ostaci. Preporučuje se redovno čišćenje toplom sapunicom i mekom četkom. Nakon čišćenja, potrebno ih je pažljivo i osušiti čistom krpom.
• Izbegavanje kontakta sa hemikalijama – dijamanti su čvrsti, ali nekih hemikalija, poput hlornih i jakih kiselina, mogu oštetiti njihovu površinu. Treba izbegavati nošenje dijamanata dok se radi sa ovim supstancama.
• Redovne provere – povremeno treba proveravati dijamante kod stručnjaka za drago kamenje da bi se osiguralo da su u dobrom stanju. Oni će moći da identifikuju eventualne probleme i obave popravke ako je potrebno.
• Čuvanje – kada se ne nose, dijamante treba čuvati odvojeno od drugih nakita kako bi se izbegle ogrebotine i oštećenja. Takođe je dobro investirati u posebnu kutijicu ili futrolu za čuvanje dijamanata.

Dijamanti nisu samo sjajni dragulji; oni su duboko ukorenjeni u ljudsku kulturu i istoriju. Njihova trajnost i lepota često se koriste kao simbol večne ljubavi, te svoje mesto nalaze u vereničkom prstenjui drugim vrednim komadima nakita. Međutim, treba napomenuti da vrednost dijamanta nije samo materijalna. Njihova jedinstvena formacija duboko unutar zemlje i priča o dugotrajnom stvaranju tokom miliona godina, čine ih posebnim i fascinantnim.