Zvučnik

0

Dan kada je izmišljen zvučnik je, može biti, jedan od najradosnijih dana pokolenja koja su se rodila sa muzičkim genom i talentom za sviranje i pevanje. Cepidlake bi se, uistinu, nesumnjivo uhvatile za činjenicu da i bez zvučnika, muzika može da postoji i razvija se. I bile bi, podrazumeva se, u pravu. No, kako je čovek misleće biće koje traži način da što pre dopre do boljitka i lakše i prijemčivije pristupi problemima koje bi da reši, zvučnik je sigurno veliki saveznik muzike i zvuka. Jer, da nije tako, ne bi opstao evo već gotovo vek i po. Muzika je uvek nalazila put da se nakalemi na postojeće mehaničke i tehnološke promene, pa je tako iskoristila svojevremenu tehnološku revoluciju i stala u njeno okrilje.

Suvoparna definicija zvučnika kaže da je u pitanju elektromehanički pretvarač koji pobuđen električnim signalom proizvodi zvuk namenjen ljudskom uhu tj. frekvencijskog opsega od 20 do 20.000 herca. Zvučnička kutija u kojoj se nalazi jedna ili više zvučničkih jedinica, takođe predstavlja predmet koji podvodimo pod ime zvučnik. Ipak, svako ko je zavisnik od muzike, zna da je zvučnik daleko više od toga. Zvučnik je način da se na auditivni način spoznaje svet. U njemu spavaju i klasika i džez, iz njega se prolamaju protesni usklici, raste rođendanska euforija. Zvučnici su starija braća gramofona, cd plejera, muzičkih linija. Prenosni zvučnici, dokaz su da je tehnologija poprilično odmakla od inicijalne, pa je danas moguće slušati muziku i na izletima i van mesta gde je dostupna struja.

Reč dve o istoriji

Ako bismo uzeli preteču svih zvučnika, ne bismo mogli da odvojimo postojanje telefona od onoga što danas zovemo „muzikom na struju“. Naime, prva telefonska slušalica koju je Aleksandar Graham Bel patentirao davne 1876. može se smatrati i prvim zvučnikom. No, poboljšana verzija usledila je kada je Ernest Simens uzeo posao u svoje ruke. Nešto slično probao je da uradi i Nikola Tesla. Zvučnik kakav danas znamo, nešto malo kasnije, na samom kraju XX veka patentirao je Oliver Lodge u Engleskoj 1898.

Za pravi razvoj pomične zavojnice uzima se 1924. kada su Amerikanci Čester Rajs i Edvard Kelog napravili uređaj koji je omogućio razvoj čitave industrije ovog tipa.

Akustika čudnjikava nauka

Kako pojedina verovanja kažu, na rok koncertu može se izgubiti sluh. Nauka, naprotiv, kaže da glasna muzika zaista može uzrokovati trenutni gubitak sluha, ali nikako trajno oštećenje. Granica ljudskog bola je velika, a ljudsko uvo može podneti glasnoću do čak 140 db. Činjenice kažu da se bol javlja tek iznad ovih vrednosti. Uzimajući u obzir da je 140 db buka koja se stvara neposredno pored zvučnika, to može usloviti kratke neprijatnosti ali ne i probleme koji su nerešivi.

Zvuk dolazi iz vibracija. Te vibracije kreiraju zvučne talase koji se kreću kroz različite medijume kakvi su vazduh ili voda. Pre nego što dođu do našeg uha, zvukovi prevale ozbiljan put. Naš mozak vibracije obrađuje u pretvara u zvuk. Zanimljivo je da psi, primera radi, mogu čuti mnogo više frekvencije nego ljudi, pa je to često razlog zbog kog oni reaguju pre nego ljudi. Zvuk ne može putovati kroz vakuum, a brzina kretanja zvuka je oko 1230 kilometara na sat.


Share.

Leave A Reply