Šta je putopis? Znate li koje je tačno značenje ovoga pojma?
Književna vrsta u kojoj pisac iznosi utiske o svom putovanju, pri tome detaljno opisivajući izgled proputovanih predela naziva se putopis.
Iako pojam putopis spada u termin koji se uglavnom koristi u književnosti, sa razvojem interneta i velikom pojavom različitih blogova, sve češće imamo prilike da se sretnemo i sa ovom reči. U slučaju da ste čuli za reč putopis, a ne znate šta znači, na pravom ste mestu.
Najjednostavnije rečeno putopis predstavlja zabeleške sa putovanja. Po definiciji, putopis je književno – naučna vrsta u kojoj pisac iznosi utiske o svom putovanju, pri tome detaljno opisivajući izgled proputovanih predela.
Bitno je istaći da putopis nije samo nabrajanje onoga što je putopisac video, već on mora imati i određenu umetničku sklonost, stav prema životu, osećajni svet, ukus i kultura osobe koja piše. Takođe, putopisac će u okviru dela na određen način prikazati i sebe samog.
Pored klasičnih putopisa, postoje i tzv. naučni putopisi koji se ogledaju u mnoštvu istorijskih, geografskih i drguih podataka. Osobe koje pišu ovu vrstu nisu klasični putopisci, već je reč o naučnicima, istraživačima, pomorcima i misionarima.
Postoje različiti stilovi kada je forma i pisanje putopisa u pitanju, pa tako on može biti napisan: književnoumetničkim, publicističkim ili naučnopopilarnim stilom.
Putopisi postoje još od davnina, još od doba Cezara koji se smatra prvom osobom koja je započela ovaj književni stil. Njih su pisali i grčki istoričar Herodot, britanski naučnik Darvin, Hikolaj Nikolajevič, Puškin i mnogi drugi.
Što se tiče srpske književnosti, poznati su putopisi Ljubomira Nenadovića, Jovana Dučića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić i Rastka Petrović.
