Šta je to eristika?
Veština raspravljanja ili polemisanja naziva se eristika.
Ako neko zna dobro da se raspravlja i da u nedogled polemiše o nekoj temi to su sigurno Balkanci. Tako da nam je svima poznata praksa beskonačnih prepirki koje ne vode nigde, bio da se radi o političkim liderima bilo u privatnom životu može se reći da smo dobri erističari.
Prema definiciji, pojam eristike se određuje kao veština sporenja sa težnjom da se protivnik obeshrabi, zbuni ili „pobedi“, s tim da istinitost upotrebljenih argumenata kojima se pobija protivnikovo mišljenje ovde nije od presudnog značaja.
Iz kog jezika potiče reč eristika? Etimolozi kažu da izraz eristika potiče od grčke reči éris što u bukvalnom prevodu znači svađa, prepirka, razdor. Tako se i kod nas preneo ovaj pojam u svom originalnom značenju, odnosno kao veština prepiranja, diskutovanja, polemisanja.
Erističari su u staroj Grčkoj bili pristalice takozvane megarske filozofske škole zbog sklonosti prepiranju i raspravljanju. Megarska škola jedna je od Sokratskih škola koja se razvila u neku vrstu eristike. Ovde su se smišljali razni dokazi da bi se neko stanovište dovelo do apsurda i time pobilo svaki dalji argument.
Primer iz doba stare Grčke jeste jedna dosetka koja se pripisuje Diodoru Kronu, Megaraninu, glasi: „Ono što nisi izgubio, to još uvek imaš; ti nisi izgubio rogove; dakle, ti još uvek imaš rogove“.
I u svakodnevnom govoru se može reći za nekog ko voli da se svađa ili za neki predmet koji je osporavan da je erističan.
