Šta znači reč epitimija?
Etimolozi kažu da izraz epitimia potiče od grčke reči epitímia i označava kaznu kojom više crkvene vlasti kažnjavaju neko svešteno lice za učinjenu krivicu.
Na epitimiju se može poslati kako svešteno lice tako i svaki vernik u značenju da izdrži “kaznu” (simbolično rečeno) koju je crkva ili neko više svešteno lice propisalo. Tačnije, premda je u hrišćanstvu sve na bazi svoje volje i savesti, onda je na svešteniku da kaže šta vernik ne bi trebalo da radi u nekom narednom period za koji smatra da je dovoljan kako bi se vernik oporavio duhovno i izlečio od greha. Tako da nije pogrešno i ako se kaže da je epitimija vrsta duhovnog leka.
U sušini, kod pravoslavne veroispovesti, kada se ispovedimo pred duhovnikom postoje grehovi koji se ne mogu tek tako oprostiti, odnosno razrešiti. Upravo zato postoji duhovnik (odabrano svešteno lice od strane vernika) koji prema blagodati Svetog Duha procenjuje težinu svakog greha koji vernik pred njim ispoveda, ali i stepen pokajanja koji vernik pokazuje.
Epitimija se najčešće fokusira na zabranu Pričešća na neko određeno vreme, jer se priprema za sam sveti čin Pričešća smatra suštinskom zajednicom sa Hristom.
Ni jedan čovek nije savršen i svi grešimo ili pravimo moralne ili duhovne prestupe, odnoso kršimo Božije zapovesti, pa s obzirom na to mora postojati neka duhovna škola, način da se ne ponavljaju greške i kako bismo postajali bolji i za sebe i za druge. Hrišćanstvo ipak uči kako čovek može postati što savršenije biće jer je to dobro ne samo za njega već i za sve oko njega.
