Šta su perkusije?
Specifičan oblik kucanja ili udaranja naziva se perkusija.
Etimologija nas upućuje na poreklo izraza perkusija navodeći latinsku reč percussio a koja doslovno znači udaranje, sudar, potres.
Medicina se služi ovim pojmom kod ispitivanja kucanjem. Tačnije perkusija je metoda fizikalnog pregleda bolesnika udaranjem prstima ili instrumentom po delovima tela i osluškivanjem nastalih vibracija, odnosno zvuka. Visina i širenje zvuka zavisi od medija odnosno organa po kojem se udara. Na primer, nad plućima perkusijski zvuk je rezonantan, dok je perkusija jetre dublja i muklija.
Perkusiju je otkrio sin gostioničara Joseph Leopold Auenbrugger (1722. – 1809.) koji je videvši oca kako udarcem po buretu određuje nivo vina, nakon 7 godina posle niza eksperimenata opisao svoj pronalazak u knjizi “Inventum novum“. Naravno to je većina dočekala sa nevericom, pa tek pola veka kasnije ovaj pronalazak postaje priznat.
Inače perkusija je jedna od specijalnih metod kliničkog pregleda i obavlja se pomoću instrumenata, kao što su plezimentar i čekić i to je instrumentalna perkusija. Dok se udaranjem srednjeg prsta leve ili desne ruke o isti prst druge ruke naziva dogitalna perkusija. U svetu medicine ova tehnika u kombinaciji sa auskultacijom (osluškivanjem) predstavlja jednu od preciznijih dijagnostika.
Na primer, pomoću perkusije može se saznati da li je jetra ili slezina uvećana, zatim prisustvo vazduha u gastrointestinalnom traktu, o prisustvu slobodne (ascites) ili ograničene tečnosti (ciste) i td.
I u fizici se koristi tzv. perkusiona mašina, tačnije sprava za ispitivanje brzine tela pokrenutih udarom. Takođe postoji i perkusiona puška koja se puni udarom čekićastog oroza u kapsulu, pa se i paljenje udarom naziva perkusiono paljenje.
