Racionalizacija

0

Racionalizacija

Šta je to racionalizacija?

Najjednostavnije rečeno racionalizacija predstavlja objašnjavanje ili prilagođavanje zasnovano na racionalnim temeljima.

Reč racionalizacija potiče od latinske reči rato koja prevedena na naš jezik znači razum. Značenje ovog pojma veoma je složeno i pretežno se koristi u ekonomiji gde racionalizacija predstavlja organizaciju delanosti kojom se snižavaju troškovi u cilju povećanja kvaliteta proizvodnje na osnovu najcelishodnijih metoda i načina rada.

Kako bi što bolje objasnili značenje reči racionalizacija u ekonomniji koristićemo sledeći primer: Određeno preduzeće želi da poveća svoj profit i za to odlučio korišćenjem metoda racionalizacije što znači da će oni uz minimalne troškove vremena, sirovina i radne snage postići najveći mogući proizvodi efekat. Znači preduzeće će pokušati da ostvari što veći profit racionalnim trošenjem i efikasnim usmeravanjem radne snage.

Racionalizaciju možemo koristiti i u bilo kojoj drugoj delatnost kada želimo da izvršimo organizaciju iste ali isključivo korišćenjem najisplativijih metoda i načina rada poput usavršavanja, poboljšanja, unapređenja i slično.

Termin racionalizacija koristi se i u psihologiji i to kao najlakši mehanizam odbrane gde pojedine osobe za svoj neuspeh ili nedolične postupke traže racionalne i prihvatljive razloge. Tako oni jačaju svoj ego i samo prividno održavaju svoje ugroženo samopouzdanje. Ustvari oni žele da koristeći racionalizaciju zaštite sebe od neprijatnih osećaja. Te osobe nisu ni svesne šta rade jer se ovaj proces odvija automatski bez njihove kontrole. Njihov ego je taj koji inicira proces racionalizacije kako bi sprečio neprijatan osećaj koji ugrožava samopoštovanj osobe i sprečava da ona oseti stid, sram ili krivicu.

Bitno je istaći da u ovom slučaju racionalazizacija nije dijagnoza niti bolest. Postoje dve vrste racionalizacije: „kiselo grožđe“ i „slatki limun“. „Kiselo grožđe“ se odnosi na osobe koje ovim menahiznom omalovažaju ciljeve ili vrednosti koje neko drugi nije uspeo da ostvari, a pritom uzdižu sebe. Primer za to bio bi: „On se zaposlio jer je imao vezu i sreću, a ja nemam nijedno.“ „Slatki limun“ je obrnut od prethodnog i u ovom procesu racionalizacije pojedinac sebi pripisuje veću vrednost: „Ja sam se zaposlio u mnogo boljoj firmi i moje radno mesto je najzahtevnije, a obaveza na poslu mnogo veće od tvojih.“


Share.

Leave A Reply