Ukoliko vam je neka fotelja udobna ili ako ste izabrali neki automobil zbog njegovog komfora to ne znači da ste konformista, jer su to dva skroz različita pojma i ne treba ih mešati.
Pojam komfor potiče od engleske reči comfort što znači udobnost, dok je ista reč na francuskom confort. Takođe, na nemačkom Komfort dolazi od latinske reči confortare.
Često dolazi do zabune i u pisanju ovog pojma pa tako da pojasnimo da pridev koji znači udoban piše se komfor. Na primer imamo komforno odelo, kupili smo komforan stan, seli smo u komfornu fotelju.
Dok se pridev konforman (koji se vrlo često meša sa prethodnim pojmom) odnosi na ono što se sa nečim slaže, podudara, prilagođava. Primer za ovaj pridev jeste pojam konformizam (od latinske reči conformis) kao društvena prilagodljivost, prihvatanje tuđeg mišljenja, a pojedinac je konformista kao onaj koji se povinuje mišljenju ili ponašanju većine.
Zato se kaže da se reč konformista neretko upotrebljava u pogrešnom značenju. To nije onaj koji voli udobnost ili komfor, već onaj koji sledi druge, koji se prilagođava drugima.
Čak i psihologija koristi naš pojam kao „komforna zona“ koja predstavlja naizgled sigurni mentalni prostor u kome nam se čini da nas ništa ne može povrediti.
