„Čovek je na njoj kao na čarobnoj ljuljašci: i zemlju prelazi, i vodom plovi, i prostorom leti, i opet je čvrsto i sigurno vezan za kasabu i svoju bijelu kuću“, odličan je primer polisindetona, a koji se nalazi u delu „Na Drini ćuprija“, Iva Andrića.
Od grčkih reči poly što znači mnogo, više i reči syndeton koja znači svezu. Ovaj pojam se koristi u retorici da opiše neku povezanost, nagomilavanje, niz ili upotrebu mnogih sveza radi boljeg, pojačanog utiska ili nekog dočaravanja situacije, objašnjenja. Tačnije to je stilska figura koja nastaje nizanjem veznika bez gramatičke potrebe.
Ako nabrajamo, na primer, „i molio sam ga, i kumio sam ga, i pretio mu, i kažnjavao ga, no ništa ne pomaže“. To se kao stil izražavanja zove polisindeton i stvara efekat smirenog i sporog razmišljanja.
Takođe, polisindeton često se sreće u poeziji. „I nema ga mjesec, i nema ga dva, i zima je već, i snježi“, deo je pesme „Balada iz predgrađa“ Dobriše Cesarića.
Ovakvo stilsko izražavanje opravdano je kada je u skladu sa doživljajem i kad ne remeti suštinu i koncept onoga što se želi reći.
U suštini polisindeton služi radi pojačavanja pažnje čitaoca i za isticanje motiva, a svaki njegov deo treba da je ravnopravan i funkcionalan.
