Ljubitelji nakita sigurno znaju da prepoznaju pravi oniks, jer je specifičan po mnogo čemu.
U nauci o mineralima oniks se proučava kao vrsta prugastog kalcedona (poludragog kamena) i sastoji se od jednog crnog i jednog sjajnog sloja, a najčešće se upotrebljava za izradu nakita.
Onyx je reč grčkog porekla i znači nokat, dok asirska reč oniks označava prsten.
Neobičnog i nepravilnog oblika, veoma visokog sjaja, oniks se vekovima koristio za pravljenje brojanica. Pored nakita, ovaj kamen odlično ukrašava vaze i druge posude.
Može se naći u raznim bojama: crnoj, sivoj, plavoj, crvenoj, beloj i dr. Oniks na Mosovoj skali ima indeks 7, a njegova najveća nalazišta su u Latinskoj Americi, SAD, Indiji, Rusiji, Australiji i na Madagaskaru. U Srbiji ga ima, istraživanja pokazuju, na Fruškoj gori.
Stari Rimljani pravili su pečate upravo od ovog kamena jer se za njega ne lepi vosak, a u Viktorijansko doba nosili su ga u vreme žalost, jer se verovalo da odnosi tugu i da isceljuje. Takođe, priprisuje mu se i lekovito dejstvo, pa određene analize tvrde da je koristan za zube, kosti, krv i stopala.
Ukoliko i u medicini naiđete na ovaj termin, oniks u ovoj nauci označava nagomilavanje gnoja između pločica rožnjače.
