Konsenzus je reč koja se svakodnevno koristi i u bukvalnom prevodu znači saglasnost. Označava jednoglasno donošenje odluka, odnosno proces kojim se postiže opšte slaganje o ciljevima od zajedničkog interesa. To je postupak koji označava da se odluke donose na bazi najveće moguće saglasnosti unutar grupe koja donosi odluku.
Kosenzus je jako važan u političkom životu, jer omogućava maninskim grupama da se izjasne i da se njihovi predlozi uzmu u obzir. Podstiče nove, sveže ideje koje manjina može da predloži. Dešava se da je većina iscrpela dobre ideje, pa kada se odluka donosi konsenzusom, onda su ljudi ohrabreni na saradnju.
Konsenzus prolazi kroz više faza, I to:
- Definiše se sporno pitanje
- Predlog se analizira
- Sasčinjava se lista svih prigovora u vezi sa predlogom
- Predlog se koriguje delimično ili u celosti, I ako se svi slože sa idejom – psotignut je konsenzus.
Odluka se donosi konsenzusom ukoliko se predlog prihvata. Konsenzus nije kompletan ako ne postoji kompletan konsenzus, ali postoji jednoglasnost, jer donosioca odluka neće da blokiraju predlog I neutralni su . Konsenzus se blokira ako pregovarači ne žele da predlog bude prihvaćen I ne glasaju protiv usvajanja predloga. Ako ne postoji konsenzus – predlog se odbija.
U svakom slučaju, ako je u pitanju bitan predlog – formira se radna grupa koja pokušava da nadje rešenje.
Konsenzus, ipak , nije idealno rešenje. Mnogi mu zameraju da do njega može doći samo u sredinama gde je zastupljena ista ideologija.
