Kritikovati je glagol grčkog porekla i znači kuditi, zamerati, iznositi nepovoljno mišljenje o nekome ili nečemu. Često smo u prilici da kritikujemo ili da primamo kritiku. Da bi kritika bila delotvorna, ona mora biti upućena „bez zadnje namere“, dakle bez želje da nekoga uvredimo. Pri tom, mi zameramo neki postupak a ne kritikujemo osobu. Nije dobro kritiku uputiti u svađi i besu, već kada se tenzija smiri. U tom slučaju je najbolje da to bude nasamo, finim tonom, pri čemu ta beseda nikako ne sme biti uvredljiva.
Postoje ljudi koji teško i kritikuju ali i teško primaju kritiku. To su oni „na kraj srca“. Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da neprijatnost kritike je motivišući faktor da se taj postupak ne ponovi. Prilikom kritikovanja neophodno je jasno odrediti koji postpak osuđujemo ili koji deo ponašanja. Forma kritikovanja je jako bitna, pa tako osoba koja iznosi kritiku treba da naglasi šta je to što želi, a ne šta je to što ne želi. Dakle treba naglasiti da nam se to ponašanje ne dopada, a ne da je to ponašanje loše.
Ipak, iako se potrudimo da to dobro zvuči, da bude neuvredljivo, ne znači da će osoba koju smo kritikovali da promeni svoje ponašanje. To je naročito izraženo kod asocijalnih osoba, to jest onih koji su sami sebi dovoljni i ne „haju“ za mišljenje drugih.