Šta znači reč apoteoza?
Apoteoza je reč nastala od latinske reči apotheosis što zači – pretvaranje u boga. Predstavlja proglašavanje neke ličnosti božanstvom, njegovo slavljenje i veličanje.
Njegovo hvaljenje, glorifikaciju, strahopoštovanje, obožavanje, zanos, uzvisivanje. Idolopoklonstvo prema nekom biću.
Kod starih Grka i Rimljana, kao i kod Egipćana i Persijanaca, česta pojava je bila apoeoza mitskih osnivača gradova, koji su se smatrali besmrtnim, na prime grčki Heraklo, rimski Romul i drugi. Smatrali su se besmrtnim i ukazivali su im božanske počasti i prinosili im žrtve. Znate li da je Aleksandar Veliki, po uzoru na egipatske faraone, tražio za sebe božanske počasti.
U Rimskom Carstvu bila je uobičajena apoteoza careva. Gaj Julije Cezar je bio prvi koji je za sebe tražio božanske počasti i postavio je voj kip među kipove bogova u svakom svetilištu. Apoteoza predstavlja i slavljenje umrlog junaka i njegovo uzdizanje do božanstva. Stvaranje kulta njegove ličnosti.
Apoteoza je danas zastupljena u prenesenom smislu, i označava veličanje i uzdizanje neke osobe. Egzistira i sada u svim društvima savremenog sveta.
