Polisaharidi

0

Šta su polisaharidi?

Celuloza, skrob i glikogen spadaju u najrasprostranjenije polisaharide.

Polisaharidi spadaju u grupu ugljenih hidrata i sastavljani su od velikog broja molekula monosaharida, a vode se kao najrasprostranjnenija jedinjenja u prirodi.

Ova organska jedinjenja mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida.

Detaljnije objašnjeno polisaharidi se prema biološkoj funkciji dele na: rezervne i strukturne polisaharide.

U rezervne polisaharide upravo spadaju skrob (kod biljaka) i glikogen (kod životinje) koji su najrasprostranjeniji. Skrob i glikogen se sastoje od većeg broja molekula glukoze.

Skrob je široko rasprostranjen biljni polisaharid,a njegove dve glavne funkcije su da predstavlja rezervu energije biljkama i hrana životinjama. U biljnim ćelijama skrob se nalazi u takozvanim skrobnim granulama.

Naziv rezervni polisaharidi dobili su po tome što predstavljaju molekule u kojima se čuva, odnosno skladišti hemijska energija.

Druga vrsta, strukturni polisaharidi su važni jer pomoću njih se stvaraju ćelijski delovi, tj. služe za izgradnju ćelija. U strukturne polisaharide spadaju, takođe poznata jedinjenja, celuloza, hitin i agar. Celuloza spada u glavne sastojke ćelijskog zida biljaka, dok hitin služi za izgradnju skreleta životnja (zglavkara) i agar, kako sama reč kaže, polisaharid koji se nalazi u algama.

Interesantno je da se više od 50% organskog ugljenika u bosferi nalazi u obliku celuloze. Naravno za ljudski organizam celuloza nije hranljiva jer se ne rastvara u vodi i drugim organskim rastvaračima , te ljudi ne poseduju enzime koji bi razložili glukozu (koja se kao sastavni element nalazi u celulozi)

Još jedna podela koja se vezuje za polisaharide jeste prema sastavu. Tako postoje homopolisaharidi i heteropolisaharidi.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!