Šta je to autorizacija?
Svojevrsno ovlašćenje naziva se autorizacija.
Prema jednoj od definicija, autorizacija je odobrenje autora, odnosno nosioca njegovih autorskih prava da se neko delo, spis i slično može objaviti kao da ga je sam objavio.
Prema drugoj definiciji autorizacija ili ovlašćenje je funkcija navođenja prava pristupa resursima koji se odnosne na bezbednost informacija, pogotovu na kontrolu pristupa.
Pojam autorizacije formalno znači definisati politiku pristupa, odnosno pravila za kontrolu pristupa.
Na primer, u javnoj politici, autorizacija se odnosi na određeni element takozvanih pouzdanih sistema koji se koriste za bezbednost i društvenu kontrolu.
Pojam autorizacije se koristi i u bankarstvu, u izdavaštvu, pri prevođenju i u drugim oblastima.
U bankarstvu, kada korisnik pri kupovini upotrebljava debitnu ili kreditnu karticu svi znamo da je potrebno ovlašćenje, tj. autorizacija.
Dalje, kada se organizuju neka javna predavanja, te se koriste tekstovi bez saglasnosti autora u izdavaštvu se to nazivaju neovlašćeni tekstovi. Na primer, delo „”Teorija svega: Poreklo i sudbina univerzuma” (sastavljeno na osnovu predavanja Stivena Hokinga) je objavljeno 2002. godine bez njegove dozvole za autorska prava.
Tako je i sa autorizacijom pri prevođenju koji mora biti pregledan i odobren od strane autora originalnog dela ili se vrši uz njegovu saglasnost. Ovo važi za prevod novinarskog ili umetničkog dela, u kojem prevodilac postaje autor prevedenog teksta, premda sazdrži dosta značajnih obrada teksta u odnosu na original. Pošto obuhvata i korekciju stilske figure, likova, pa čak i priče smatra se dosta složenijim od običnog prevoda.
