Šta znači reč ambivalentnost
Svojevrstan unutrašnji sukob naziva se ambivalentnost.
Svakome se dešava da promeni mišljenje, stav ili navike ali konstantno pristupanje jednim pa drugim idejama ili stavovima koji su pri tom krajnje različiti, može predstavljati ambivalentnost u pravom smislu.
Izraz ambivalentnost prvi je upotrebio Eugen Bleuer (1857-1939). Dok sam termi kovanica je dve latinske reči ambo u značenju oboje i glagola valere što se doslovno prevodi kao vredeti. Tako se pojam ambivalentan i koristi da označi nešto ili nekog ko ima dvojaku vrednost.
U psihologiji se dvostruka ličnost naziva ambivalencija. To se odnosi i pri istovremenom nastanku različitih duševnih osećaja, poput ljubavi i mržnje, prema istoj osobi. Takođe se može odnositi i na istovremeno postojanje sasvim suprotnih stavova prema nekoj situaciji, ideji ili predmetu.
Zato se ambivalentnost može odrediti kao jedna specifična vrsta unutarnjeg sukoba.
Psihologija pojam ambivalentnosti objašnjava kao istovremenu pojavu suprotnih afektivnih stanja. Tako nastaje ambivalentnost karaktera. Međutim, ambivalentnost označava i čulnu dvojbu, odnosno istovremeno postojanje jakih pozitivnih i negativnih čula prema istom objektu. Može značiti i postojanje istovremene privlačnosti dva suprotna cilja ili vrednosti. Sukob sopsvenih kriterijuma.
U socijologiji, ambivalencija se može definisati kao sukob ili naizmenična privrženost čas jednim normama ili etičkim načelima (na primer, prava), čas drugim. Kada zastupamo sasvim suprotne stavove u odnosu ili prema nekoj osobi, situaciji, predmetu.
