Dulek je reč turskog porekla i označava biljku u našim krajevima poznatu kao bundevu, dulek, tikva, buča, ludaja,… Biljka vodi poreklo iz Amerike, ali se tradicionalno, dug vremenski period gaji kod nas.
Dulek je jednogodišnja, zeljasta biljka, čija stabljika je trnovita, pruža se po zemlji i do 10 metara. Njen list je veliki, srcolik, a cvet žut. U našim krajevima cveta u julu i avgustu, a zreo je u septembru i oktobru.
Tradicionalno se koristi i kao hrana i kao lek. Meso duleka ima divnu, zlatnu boju i može da se peče, kuva, da se spremaju pite, razne poslastice, da se kuvaju čorbe, da se peče na roštilju,… Predstavlja ukusnu hranu, bogatu čitavom paletom vitamina i minerala. Osim mesa, koriste se i semenke duleka. One mogu da se peku i zaista su omiljene grickalice. Pored toga, koriste se i u spravljanju drugih jela, a naročito čorbe od bundeva.
Velika je primena duleka i kao leka, pogotovo kod zapaljenskih procesa creva i lečenju od crevnih parazita.
Postoji veliki broj vrsta duleka, i neke od njih mogu imati džinovske plodove. U Vojvodini su česta takmičenja ugajivača, ko će imati najveći i najlepši dulek. Ta takmičenja se uvek pretvaraju u lokalne fešte, koje su iz godine u godinu sve posećenije.
